•  

  •  

  •  

  •  

  •  

  •  

Istorijat društva

 

       Sokolstvo je počelo u Češkoj 1862. god. kada je grupa "mladočeha" osnovala u Pragu "Gimnastičko društvo praško", čiji je idejni tvorac bio Miroslav Tirš. Osnovni cilj "Sokola" je bio jačanje snage i morala češkog naroda i podizanje nacionalne svesti koja im je bila potrebna u borbi protiv germanizacije slovenskih naroda i njegovog nacionalnog oslobadjanja.
 
      Ubrzo se sokolstvo širi u sve slovenske zemlje sa ciljem da se ujedini i oslobodi celokupno slovenstvo te tako na taj način Sokolstvo dolazi i na prostore gde žive Srbi.

      Sokolski slet u Tvrđavi 1914Ubrzo se osnivaju sokolska društva i u tadašnjoj Kraljevini  Jugoslaviji, 1882. God. u Beogradu, a zatim i u drugim gradovima. Ova sportska organizacija bila je moralno i materijalno, snažno podržavana od strane sportskih stručnjaka, prosvetnih vlasti, drugih državnih organa i Dvora. Pretpostavke za takav pristup organizovanosti u oblsti sporta kod nas su postojale, jer po sokolskom sistemu vežbanja, teorija i metodika u radu su naučno zasnovane i predstavljaju čvrst temelj sveukupnog fizičkog vežbanja, organizovanja, vaspitanja i uopšte podizanja fizičke kulture na viši nivo kod mlade i starije generacije. Sokolsko sportsko društvo je nosilac jugoslovenske nacionalne ideje, sa liberalnim karaterom gde su bile isključene nacionalne, verske i klasne netrpeljivosti i podvojenosti.

       Sledeći primer drugih gradova u Smederevu je 1912. godine osnovano Sokoslko društvo u tadašnjoj kafani "Takovo", na uglu današnjih ulica Despota Đurđa i Nemanjine. Malobrojni članovi vežbaju na improvizovanim gimnastičkim spravama, održavaju se prvi treninzi mačevanja, boksa, streljaštva i dr. Vremenom se članstvo povećava, sekcije proširuju da bi kasnije prerastale u sportske klubove kao što su rukolmetni, streljački, bokserski.  Društvo, predvođeno češkim i nemačkim trenerima,  bez prekida radi do 1941 god. kada zbog početka II svetskog rata prekida sa okupljanjem svojih članova i sistematskim vežbanjem. Sokoli su predstavljali veliki oslonac domovini u organizovanju mobilizacije i pokreta otpora protiv nadmoćnog okupatora.      

       Tako je i u Smederevu nastalo Sokolsko sportsko Društvo koje je imalo vidne rezultate i bilo aktivno sve do početka Drugog svetskog rata. Posebno se ističu sportski rezultati u toku 1932. i 1938. godine. Sa željom da potpuno i nepovratno ne zamru vrednosti ovog više nego fiskulturnog pokreta i da ponovo oživi sportski duh u gradu na Dunavu, po završetku Drugog svetskog rata, kada se je normalizovao život i rad u gradu, predratni prednjaci sokolskog sportskog Društva pristupili su sakupljanju gimnastičkih sprava koje su, pre ulaska okupatora u naš grad, iz bezbednosnih razloga bile sakrivene u privatnim kućama i na drugim sigurnim mestima.

         U svojoj kratkoj dvogodišnjoj aktivnosti, fiskulturno društvo „Jedinstvo“ imalo je veoma zapažene i lepe rezultate i veliki uspeh u radu. Za godinu dana aktiviralo je 14 sportskih sekcija sa preko 650 članova, a na jesenjem krosu „Pobeda naroda“ učestvovalo je sa 1.052 učesnika. Najznačajniji uspeh društva je ucešce na XI svesokolskom Sletu u Pragu (1.-7. juli 1948.) gde je od 3.000 jugoslovenskih učesnika bilo i 18 iz Smedereva. Za uspešan rad, Glavni odbor fiskulturnog Saveza Srbije (FISAS), kao najboljem fiskulturnom Društvu dodelio je prelaznu zastavu Srbije u trajno vlasništvo.

         Aktivisti Sokolskog društva se okupljaju i 20. aprila 1946. god. organizuju kao svenarodni pokret i kao takvo se registruje u članstvo Fiskulturnog saveza Jugoslavije pod imenom Fiskulturno društvo „Jedinstvo“ - Smederevo. Za ovaj poduhvat posebno su zaslužni iskusni sokolski prednjaci i to: Budimir Stojanović, Svetozar Konstantinović, Božidar i Ljubomir Prokić, Jovica Ðordević, Petar Donić, Mitar Simić, Radmila Dominković i mnogi drugi. Glavni sadržaj rada ovog svenarodnog fiskulturnog pokreta bila je osnovna gimnastika, a u okviru ove delatnosti bio je popularan pokret za osvajanje fiskulturne znacke ZREN ( „Za republiku - napred“). U cilju razvijanja fizičke sposobnosti i zdravlja naroda, kroz ovaj pokret, fiskulturno društvo „Jedinstvo“ imalo je zadatak da razvija i druge aktivnosti gradjana kao što su: rad na posleratnoj obnovi zemlje, higijena telesnog vežbanja, obuka u plivanju, smučanju, marševanju, trčanju preko prepreka, istrajnom trčanju i mnogim drugim disciplinama i aktivnostima. Kroz ove raznovrsne sportske aktivnosti i na osnovu tada propisanih normi za sticanje znacke ZREN, tokom 1947. godine Smederevo je osvojilo 209 značaka i time bio 8. od svih gradova u Srbiji. U toku ove godine članovi sportskog Društva „Jedinstvo“ Smederevo ucestvovali su na Prvom Saveznom sletu u Beogradu, kome su prethodili gradski i sreski sletovi, javni časovi, sportske akademije i drugi vidovi rangiranja.

 

        Vec 29. avgusta 1948. godine, a na inicijativu viših organa, ova sportska organizacija menja ime i registruje se u „Gradsko gimnastičko Društvo“ - Smederevo. Mnogovrsne i sveobuhvatne aktivnosti usmerene su na učešce u Narodnom višeboju, koja su se održavala na gradskom, sreskom, zonskom, republickom i saveznom nivou. Na ovim takmičenjima a posebno na republičkom i saveznom, Smederevo je postizalo izuzetno značajne rezultate. Pored ostalog značajno je učešće na IV državnom prvenstvu u narodnom višeboju održanom 1951. godine u Sarajevu. Trebalo bi mnogo prostora da bi se nabrojala sva osvojena pojedinacna i ekipna, prva druga i treća mesta i ostala priznanja u toku četvorogodišnje aktivnosti pod ovim nazivom.

 

          Na osnivackoj skupštini 3. februara 1952. godine, naziv Društva je promenjen u Društvo za telesno vaspitanje „Partizan“ (DTV - Partizan). Dotadašnje aktivnosti su zadržane a proširene su i novim koje su omasovile Društvo i dale mu kvalitet, tako da ova sportska organizacija postaje matica za razvijanje novih sportskih sekcija, koje kasnije prerastaju u samostalne sportske klubove kao što su: odbojkaški, rukometni, košarkaški, atletski, bokserski, stonoteniski i drugi.

 

         Vredni članovi Uprave, nesebični prednjaci i masovno članstvo, pripremali su nastupe sa svim uzrastima - kategorijama, učestvovali na mnogim takmičenjima, akademijama i drugim fiskulturnim manifestacijama. U to vreme posebno je bilo značajno ucešce u „Narodnom višeboju“. Osim ucešca na gimnastičkim takmičenjima, clanovi DTV „Partizan“ redovno su učestvovali i na drugim sportskim priredbama kao što su: kros „Politike“ i „Borbe“, „Radnicko - sportske igre“ (RSI), Olimpijske seoske Igre (OSIS);

 

         Akcijama: „Zdrav i sposoban“, „Svi na sneg“, „Svi na led“, „Svi u šumu“, „Trcanje po zdravlje“, „Naucimo da plivamo“ i dr. DTV „Partizan“ organizuje mnoge fiskulturne smotre, javne časove, akademije, sletove, štafete mladosti, muške i ženske rekreacije u gradu, preduzećima, kao i akcijama „tražimo najbolju mesnu zajednicu u sportskoj rekreaciji“.

 

         Zbog tako sveobuhvatne i široke aktivnosti, početkom osamdesetih godina, DTV - “Partizan” dobija dodatni naziv Društvo za sportsku rekreaciju i fizičko vaspitanje - „Partizan“ (DSRFV - „Partizan“).

        Za 60 godina postojanja i rada uz mnoge poteškoce u radu, sada već organizacija „Partizan“ postigla je izuzetne rezultate. Osvaja ekipna i pojedinačna, prva, druga i treća mesta, mnogo medalja, plaketa i drugih priznanja. Najznacajniji su: Orden zasluge za narod sa srebrnim zracima - Predsednika Republike SFRJ, „25. maj“ - Partizana Srbije, Spomen plaketa odbora Republičke Smotre, Oktobarska nagrada grada Smedereva, zlatnike grada Smedereva, više majskih nagrada Opštinske organizacije za fizičku kulturu (OSOFK) i mnoge druge. 

         O svim mnogobrojnim i raznovrsnim aktivnostima i sportskim susretima, rezultatima, osvojenim nagradama i priznanjima veoma uspešno, sveobuhvatno a na osnovu velike arhivske gradje, za svaki period postojanja i rada sportske Organizacije „Partizan“ pisao je prof. Dr. Vladan Vukašinović u monografiji o sportskom društvu „Partizan“ koja je uz mnoge napore, trogodišnji rad i veliku volju izdata 1996. godine povodom 50 godina rada i postojanja DSRFV „Partizan“.

      Na osnivačkoj skupštini DSRFV - „Smederevo“, 5. jula 2007. godine, društvo menja svoje ime u Sokolsko društvo „Smederevo“ što mu posle 61. godine vraća prvobitno ime s početka postojanja ove, više nego sportske organizacije.     Sokolsko Društvo „Smederevo“ sa još većim elanom nastavlja svoje programske aktivnosti.